U fokusu - Srbija

Zašto su strane investicije u Srbiju od januara do maja pale za 67,5 odsto?

U odnosu, sa 1.943 miliona evra u prvih pet meseci 2024. godine, priliv je opao na 631 milion evra u istom periodu 2025. godine, a podaci pokazuju da je do ovog pada je došlo usled značajnog smanjenja bruto priliva i istovremenog udvostručenja odliva investicija iz zemlje, piše Nedeljnik.

Kada se ovogodišnji podaci „razbiju“ po mesecima, vidi se da smo za četiri meseca u plusu kada je reč o prilivu investicija, dok je veći odliv zabeležen samo u aprilu.

Podaci NBS pokazuju da je bruto priliv od januara do maja 2024. godine iznosio 2.220 miliona evra, dok je isti priliv u prvih pet meseci ove godine bio 1.193 miliona, što predstavlja pad od 46 odsto.

Odliv SDI od januara do maja ove godine bio je 276 miliona evra, dok je prošle godine u istom periodu bio 562 miliona evra, što je povećanje od 104 odsto.

Dakle, neto priliv SDI u prvih pet meseci prošle godine iznosio je 1.943 miliona evra, dok je u istom periodu ove godine iznosio 631 miliona, što je pad od 67,5 odsto.

Konkretno, tokom prva tri meseca 2025. godine zabeležen je stabilan neto priliv stranih direktnih investicija. U januaru je priliv bio veći za 197 miliona evra od odliva, u februaru za 171 milion a u martu je u zemlju ušlo za 204 miliona više stranih investicija nego što je „izašlo“.

Međutim, u aprilu je došlo do naglog preokreta i ostvaren je značajan neto odliv investicija, koji je bio veći od priliva za 171 milion evra.

Situacija se opet popravlja u maju, kada je zabeležen najveći mesečni neto priliv u posmatranom periodu, u vrednosti od 230 miliona evra.

Ukupan rezultat za prvih pet meseci je, međutim, značajno slabiji u odnosu na prethodnu godinu zbog kombinacije manjeg priliva i većeg odliva, sa posebno negativnim uticajem aprila.

Ministar finansija Siniša Mali je još u aprilu, komentarišući odluku Međunarodnog monetarnog fonda da smanji projekciju privrednog rasta Srbije, iskoristio priliku da kaže da se radi o „direktnoj posledici nasilja i blokada“.

„Usporena investiciona aktivnost povezana je i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci. Mnogo smo truda uložili da Srbija bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje koje trpimo ruši sliku sigurne države za plasman novca. Investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, u kojima imate neprijavljene skupove i kršite osnovno pravo ljudi, a to je da se slobodno kreću“, naveo je tada Mali u saopštenju.

Dve vodeće domaće ekonomske analize, „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) i „Kvartalni monitor“ (QM), saglasne su u oceni da je u prvim mesecima 2025. godine došlo do drastičnog pada priliva stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju.

Prema podacima MAT-a, neto priliv u prva četiri meseca iznosio je svega 385,4 miliona evra, što je za alarmantnih 76,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Analitičari „Kvartalnog monitora“ su na osnovu podataka za prvi kvartal takođe ukazali na „neuobičajeno nizak“ priliv, koji je bio prepolovljen u odnosu na isti period 2024. godien.

Kao ključne razloge navode kombinaciju više faktora: efekat visoke baze (jer je početak 2024. bio rekordan, delom i zbog jednokratne prodaje imovine Telekoma), domaću političku neizvesnost, smanjenu atraktivnost Srbije zbog rasta troškova rada i usporen privredni rast u evrozoni.

Tim „MAT-a“ detaljnije objašnjava da je do ovako velikog pada došlo usled dvostrukog negativnog efekta: priliv investicija je smanjen za skoro 50 odsto, dok je istovremeno odliv investicija iz Srbije više nego udvostručen (rast od 141,6 odsto).

Ipak, MAT izdvaja i jedan strukturno pozitivan trend. U smanjenom prilivu SDI, povećan je udeo vlasničkih ulaganja (na 91,7 odsto) u odnosu na međukompanijsko zaduživanje. Ovo se smatra povoljnijim jer takva ulaganja ne povećavaju bruto dug zemlje.